Đavolja varoš
PUTOVANJA,  SRBIJA

Đavolja varoš – varoš kao nijedna druga

Sve te priče i legende koje kruže Topličkim krajem, vezuju se za misteriozne đavolje pokušaje i planove da posvađa ljude koji su živeli u miru i slozi. Đavolja varoš, gde stotinama godina vladaju peščane figure, dokaz je da je dobro uvek iznad zla i da ovde nema mesta za đavolja posla. Dobrodošli na strme padine Radan planine i najmisteriozniju varoš u kojoj sam bila.

Odmah na početku želim da vam kažem da jednodnevni izlet u Đavolju varoš sa agencijom uopšte nije bio dobra ideja. Ovo je mesto na koje definitivno treba ići u sopstvenoj režiji ili sa bar jednim noćenjem. Sa drugaricom sam krenula na ovo putovanje i provele smo 10h u vožnji autobusom i samo sat i po vremena smo imale za obilazak Đavolje varoši. To je apsolutno nedovoljno da se lokalitet obiđe bez žurbe i jurnjave i da se napravi pauza za ručak. S obzirom da se vozi toliko, mislim da naše agencije nemaju adekvatan program za jednodnevni izlet, pa da savetujem da se sami organizujete i obiđete ovo predivno mesto. A sada da se vratimo na ono šta sve treba da vidite kada stignete u Đavolju varoš.

 

Đavolja varoš – informacije

Đavolja varoš se nalazi na jugu Srbije, ispod planine Radan, na oko 700 metara nadmorske visine. Ovaj lokalitet je pod zaštitom države od 1959. godine. Uredbom Vlade Republike Srbije, 1995. godine, proglašen je za prirodno dobro od izuzetnog značaja i stavljen u prvu kategoriju zaštite. Jedini je predstavnik Srbije u izboru za sedam svetskih čuda prirode. Ukupno područje koje je zaštićeno, prostire se na oko 67 hektara površine.

Ova nesvakidašnja pojava zemljanih figura vrlo je retka u svetu, a nastaje viševekovnim erozivnim procesima. Njihov proces stvaranja je neprestan, jer vertikalna erozija ubrzava spiranje zemljišta oko podnožja figura i one praktično sa svakom novom kišom rastu, dobijaju na visini i obliku.

Na vrhu svake figure se nalazi kamena kapa, a materijal koji se nalazi ispod kape je zaštićen od kiše i spiranja i na taj način čuva figuru koja uspeva da odoli zubu vremena veliki niz godina. Starost figura u Đavoljoj varoši meri se stotinama godina, a vodič nam je rekao da su neke stare i do 1200 godina. Neke figure nestaju, druge nastaju, ali njihov broj se ne manja. Uvek ih je 202. Visoke su od 2 metra, pa sve do 15 metara i podeljene su u dve jaruge. Jedna se zove Paklena, a druga Đavolja. 

Đavolja jaruga - Đavolja varoš
Đavolja jaruga – Đavolja varoš
Đavolja varoš
Đavolja varoš

 

Varoš kao nijedna druga

Đavolja varoš je od Beograda udaljena oko 320 km i do nje se stiže autoputem do Niša, a zatim preko Prokuplja i Kuršumlije pratite putokaze za Spomenik prirode Đavolja varoš. Na celoj deonici je put je dobar, pa je dolazak prilično jednostavan. 

Čim smo stigli, dobrodošlicu nam je poželeo lokalni vodič koji nas je vrlo brzo poveo kroz kapiju u istraživanje ovog čudesnog mesta. Krenuli smo uređenom stazom i ušle u carstvo zelenila i misterija.

Prolazimo kroz predivne šumske predele i prvo nailazimo na dva rudarska okna. Reč je o rudnicima iz 13. veka, koji su nastali kada je kralj Uroš doveo pleme Sase da rudare ovim krajem, jer je ceo predeo oko planine Radan izuzetno bogat rudom, a posebno gvožđem, aliminijumom, zlatom i srebrom. Ulazi u okna su mali i uski jer su Sasi bili veoma niski i vešti rudari. Izvađenu rudu su vozili u mesto Rudare i tamo je obrađivali.

Okna nisu do kraja istražena, pa se ne preporučuje ulazak. Vodič nam je rekao da je jedan rudnik dugačak čak 800 metara. U trenutku kada smo mi bili, ispred ulaza je bio veoma dubok mulj pa nije bilo moguće ni da se priđe bliže.

Rudarska okna
Rudarska okna

 

Izvori u Đavoljoj varoši

Đavolja varoš se može pohvaliti i sa dva izvora kisele i visoko mineralizovane vode – Crveno vrelo i Đavolja voda. Ovi izvori su specifični po tome da u svetu postoje još samo tri ovakva izvora u Rusiji i dva u Italiji. Međutim, voda ovih izvora, iako je veoma lekovita, nije dovoljno ispitana u smisu medicinskog korišćenja, pa se ne preporučuje njena upotreba.

Voda Crvenog vrela ima 3,5 ph vrednost. Njegova voda je bogata aliminijumom, gvožem, bakrom i sumporom. Baš zbog te velike količine gvožđa, javlja se karakteristična narandžasto – crvena boja vode i zemljinog oboda. Voda Crvenog vrela se razliva u tankom sloju i otiče u korito Žutog potoka.

Drugi izvor se zove Đavolja voda i nalazi se u Đavoljoj jaruzi. Ono što ga stavlja na prvo mesto u svetu je njegova ph vrednost koja iznosi 1,5. To znači da je izvor ekstremno kiseo i može se porediti sa razblaženom sumpornom kiselinom, jer je čak do hiljadu puta kiseliji od obične vode. Ovaj izvor se nalazi na prilično nepristupačnom terenu i vodiči ne savetuju odlazak do njega, ali oni najuporniji ipak odlaze. 

Crveno vrelo
Crveno vrelo

 

Peščane piramide 

Glavni razlog naše posete su čudnovate peščane piramide, odnosno, figure koji stotinama godina odolevaju vremenu i vremenskim uslovima. Teren na lokalitetu je uređen sa dva platoa odakle se one mogu videti. Povezani su drvenim stepenicama, pa savetujem da obujete nešto udobno kada se otisnete u ovu avanturu. Oduševljenje na licima svih nas je bilo vidljivo kada smo ugledali celu „šumu“ peščanih figura kako ponosno stoje i posmatraju gomile turista koji ovde dolaze svaki dan.

Prvi plato na koji smo došli je niži i odavde se posmatraju figure koje se nalaze iznad nas. Do druge terase se penjete pomenutim stepenicama i sa nje je pogled mnogo fascinantniji. Ona praktično predstavlja most – terasu između dve jaruge.

Pogled sa gornje terase na figure
Pogled sa gornje terase na figure
Đavolja varoš
Đavolja varoš

 

Kada se duže posmatraju, ove figure mi deluju zaista nestvarno, po obliku, veličini i postojanosti. Još jedan dokaz koliko je je ovo mesto čudesno je to, koliko je neverovatno da jedna uska i na izgled krhka figura, visoka 10 metara, nosi kapu tešku i do 100 kilograma. I sve to tako stotinama godina….Mora da je đavo ovde umešao svoje prste. 🙂

Zbog svojih oblika, kada duva vetar ovde se proizvode specifični zvukovi koji podsećaju na ljudske krike, pa je i to jedan od razloga što su joj ljudi dali ime Đavolja varoš i vezali mnoge legende za ovo mesto.

Đavolja, varoš kao nijedna druga
Đavolja, varoš kao nijedna druga

 

Crkva Svete Petke

Kada smo shvatile da imamo samo jos 45 minuta do polaska, nas dve smo se razdvojile od grupe i krenule same ka crkvi Svete Petke. Ova crkva – brvnara sagrađena je 2010. godine na temeljima crkve iz 13. veka. Kada u sred ovog paklenog grada, ugledate ovakvo božanstvo, pomislićete da su čuda zaista moguća.

Čim smo prišle videle smo drveće čije su grane obložene belim tkaninama vezanim u čvorove. Sveta Petka pomaže bolesnima i svima koji posete ovo mesto, pa postoji verovanje da se uzme parče bele maramice, pomisli želja i veže za drvo, kako bi sve muke i problemi ostali zavezani u Đavoljoj varoši. Nakon 7 dana se maramice zakopavaju da sve što vas muči ostane večno zakopano u zemlji. Crkva je veoma skromna i posebno lepa. Ispred nje se nalazi rad Bate iz Vučja, lik Svetog Save na kori od drveta koji je posebno interesantan.

Crkva svete Petke
Crkva svete Petke

 

Legende o Đavoljoj varoši

Za nastanak Đavolje varoš vezuje se mnogo legendi. Jedna od njih govori o pobožnim ljudima koji su živeli u miru i slozi u ovom kraju. To se đavolu nije svidelo, pa je smislio pakleni plan, da oženi brata i sestru. Kada su svatovi krenuli ka crkvi, Bog ih je skamenio zajedno sa đavolima i tako sprečio pakleni naum da se desi nešto izvan ljudskog uma i zdravog razuma. Tako da, najveća figura koju budete videli predstavlja barjaktara. Iza njega, niže figure predstavljaju mladu i mladozenju, pa zatim iza njih idu ostali svatovi.

Druga legenda kaže da figure predstavljaju okamenjene đavole koje su ljudi dugo nosili na svojim leđima dok su trpeli njihovo zlo. Međutim, ukoliko prenoće pored crkve Svete Petke, ljudi bi se spasili od svojih demona i oni bi ostali okamenjeni.

Koju god legendu da ispričaju, svaka predstavlja na neki način poruku i opomenu da se duša nikad ne preda đavolu i izvoru zla i poroka.

Pogled na figure sa terase - Đavolja varoš
Pogled na figure sa terase – Đavolja varoš

 

Bukvalno trčećim korakom smo se vratile ka autobusu, jer je već bilo vreme da se krene dalje. Na ulasku u kompleks postoji restoran gde se može ručati ili napraviti pauza za osveženje, ali mi nismo imali vremena za to. Kada kažem mi, mislim na celu grupu i to je još jedan propust agencije.

 

Šta još možete videti u blizini Đavolje varoši

U povratku smo obišli dva manastira. Prvi je manastir svetog Nikole koji je ujedno jedan od najstarijih spomenika srednjovekovne arhitekture u Srbiji. Sagradio ga je Stefan Nemanja na uzvišenju iznad Toplice i posvetio svome sinu Savi. Ovo veličanstveno zdanje je za vreme velike seobe Srba uništeno. Nekoliko puta je bio porušen ali je danas  rekonstruisan i u planu je uređenje celog kompleksa manastira. Ovde smo proveli oko 30 minuta i uputili se dalje ka manastiru svete Bogorodice.

Manastir svetog Nikole
Manastir svetog Nikole
Manastir svetog Nikole
Manastir svetog Nikole

 

Manastir svete Bogorodice sagradio je takođe Stefan Nemanja u čast svojoj ženi Ani koja je jedno vreme ovde bila monahinja. Nažalost, doživeo je istu sudbinu kao i manastir svetog Nikole, jer je 1690. godine potpuno uništen. Od crkve je ostao jedino zid od oltara sa kojima se naziru slike svetaca. Manastir svete Bogorodice se nalazi pod zaštitom države kao kulturno dobro od izuzetnog značaja.

Tradicija u Topličkom kraju je da se ovde na Veliki petak okupi nekoliko hiljada ljudi koji pale sveće i mole se bogu, pa je zbog toga dobila ime i Petkovača.

Zadržali smo se i ovde oko 30 minuta i krenuli nazad za Beograd.

Manastir svete Bogorodice
Manastir svete Bogorodice
Manastir svete Bogorodice
Manastir svete Bogorodice

 

Srbija, zemlja kao nijedna druga

Bile smo pod utiskom kompletne priče i kraja koji smo posetile. Bilo je želje, bilo je volje, ali nedostajalo je vreme. Ovakva mesta i ovakvi istorijski spomenici zavređuju više pažnje i vremena. Moram priznati, kao i većina iz grupe, razočarane krećemo nazad i usput sabiramo utiske. 

Dok gledam kroz prozor, razmišljam koliko sam mističnih priča čula u jednom danu i šta sam sve videla. Razmišljam, koliko nam je zemlja lepa i bogata, a mi je ne poznajemo. Ovakva blaga se ne mogu meriti ni sa jednim drugim. Danas ceo svet zna šta predstavlja Đavolja varoš, ali imamo još toliko mesta koja vrede da ceo svet čuje za njih. I zato, pre nego što poželiš da odeš negde daleko, vidi Srbiju!

Kada je misterija tu, onda tu nisu čista posla, i zato, kada krenete u ovaj kraj, imajte na umu, ne kaže se džabe: „Došao đavo po svoje“. 🙂

 

Korisne informacije:
  • Ulaznica za lokalitet košta 350 dinara, a za đačke ekskurzije 300 dinara;
  • Na samom ulasku možete kupiti suvenire i koristiti toalet;
  • Putanju od Beograda do Đavolje varoši pogledajte ovde;
  • Ako budete imali vremena, posetite Kuršumliju;
  • Obujte udobnu obuću jer je teren neravan i ukoliko je bilo kišnih dana, moguće je blato na stazama;
  • Ukoliko vam je ovaj tekst bio interesantan, utiske i savete za neka druga putovanja, pročitajte u kategoriji Srbija.

 

NAPOMENA: Sve fotografije su autorske i ne mogu se koristiti bez saglasnosti.

4 Comments

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

%d bloggers like this: