Zagajička brda – zelena oaza Deliblatske peščare

Iznova se uverim koliko nam je priroda šarenolika i zanimljiva, svaki put kada otkrijem neko novo mesto. Jedno od takvih su Zagajička brda koja sam posetila krajem maja i vratila se kući potpuno iznenađena i očarana. Zelena talasasta uzvišenja koja izranjaju u sred najveće evropske peščare su nešto što svako treba bar jednom da doživi u Srbiji.

Jedva sam čekala kraj vanrednog stanja i da se ponovo vratim planu obilaska Srbije. „Poslekarantinsko“ vreme nam nije nikako išlo u prilog i odlagalo je putovanja. Tako je bilo i ovaj put. Kišno subotnje jutro nije obećavalo, ali nas je sunce ipak kasnije obradovalo. Međutim, kako je dan već odmakao, umesto na planirano vikend putovanje, sa drugaricom sam krenula na jednodnevni izlet i obilazak Zagajičkih brda. Iako je početak teksta, zaključak je da se nismo ni najmanje pokajale!

Specijalni rezervat prirode „Deliblatska peščara“

Deliblatska peščara je jedinstvena peščara u Evropi koja se nalazi u južnom Banatu, u Vojvodini, na površini od oko 35.000 hektara. Nastala je tokom ledenog doba, a njeno kompletno prostranstvo je zapravo zemljište na pesku. Kako je na nekim delovima veći procenat propuštanja vode i hranljivih materija, tako su formirani različiti oblici reljefa. Zato se ovde mogu videti zelene površine sa bujnom vegetacijom, guste šume i pustinjski pejzaži.

Preko dve stotine godina peščara se pošumljava i uprkos tome, šume zauzimaju njen veoma mali deo, pa su usamljena stabla ovde prava atrakcija. Posebno na Zagajičkim brdima gde je toliko interesantno da vidite brdašce i na vrhu samo jedno drvo. Specijalnim rezervatom prirode je proglašena 1977. godine i jedna je od najneobičnijih i najznačajnijih stepskih područja kod nas.

Iako nije naseljena, u njoj ima mnogo života, jer predstavlja jedno od malobrojnih staništa u Srbiji za mnoge retke vrste biljaka i životinja. Neke od njih se nalaze čak na crvenim listama pred izumiranje.

Zagajička brda – oaza Deliblatske peščare

Kako je tokom dugog niza godina peščarom duvala Košava, drevne peščane dine sa dna Panonskog mora dobila su obilke manjih brda. Vremenom se iznad peska formirao tanak sloj zemlje i upravo ovako su nastala zelena Zagajička brda. Pripadaju Specijalnom rezervatu prirode Deliblatska peščara i nalaze se na teritoriji opštine Bela Crkva, u ataru sela Grebenac.

Zanimljivo je to da su nekada pripadala selu Zagajica, ali je u jednom trenutku dogovoreno da Zagajička brda pripadnu selu Grebenac, a Grebenac da ustupi jedan deo svoje teritorije Zagajici. Sada brda nose naziv Zagajička, a ipak pripadaju selu Grebenac, pa kruži priča da se meštani bune da im se promeni naziv.

Kažu da su najlepša sredinom maja kada sve ozeleni i krajem oktobra kada jesen donese svoje jedinstvene žućkaste nijanse. Svakako preporučujem da izbegavate posetu tokom leta jer su ovde temperature prilično visoke, odnosno, prave pustinjske.

Zagajička brda – kako stići?

Nekoliko je načina da se dođe do Zagajičkih brda, a mi smo iz Beograda stigle preko Pančeva i Kovina do sela Grebenac. Po ulasku u Grebenac, treba skrenuti oštro u levo ka groblju i nakon par kilometara sa leve strane ćete ga i uočiti. Ovde prestaje asfaltni put, a počinje zemljani. Još jedna potvrda da ste na pravom mestu je tabla za Specijalni rezervat prirode Deliblatska peščara koju ćete ovde uočiti. Putanju do Zagajičkih brda pogledajte ovde.

Upravo se ovde račva nekoliko zemljanih koloseka, ali nemojte da vas ovo zbuni, već krenite putem koji vodi odmah desno pored table. Ni mi nismo bile sigurne kuda da krenemo, jer putokazi ovde uopšte ne postoje, pa nam je jedan meštanin objasnio.

Kada je lepo vreme, kolima može da se stigne skoro do kraja, ali veoma polako i oprezno. Da ne bismo rizikovale, nas dve smo se ipak odlučile za pešačku turu. Automobil smo parkirale u hladovini, spakovale ranac i krenule u istraživanje.

Ono što svakako želim da naglasim svima koji krenu u obilazak Zagajičkih brda, jeste, da ovde na mnogim delovima nema dometa i vrlo često se dešava da se turisti zagube. Zato, ukoliko niste sigurni, bilo bi dobro da kontaktirate lokalnog vodiča sa kojim možete organizovati ovaj izlet. Takođe, nemojte skretati daleko od utabanih staza da se ne biste došli u neprijatne situacije.

Visoka antena koja ustvari predstavlja merač brzine vetra se uočava već sa polovine puta i to je nama bio orjentir da idemo u dobrom pravcu. Takođe, usput smo srele dosta posetilaca sa kojima smo razmenile reč, dve i ujedno proveravale koliko nam još treba do cilja.

Šetnja kroz Zagajička brda

Staza do najviše tačke Zagajičkih brda je dugačka oko 7 km u jednom pravcu. Ono što me je ovde zaista oduševilo jeste smenjivanje različitih predela koje sam imala prilike da vidim.

Prvo smo prošle kroz šimoviti deo. Zatim nas je dočekala ravna stepa, sa raznovrsnim cvećem. Nakon toga smo šetale kroz prave pustinjske pejzaže i staze. Nakon par kilometara počela su da se ukazuju niža brdašca, kao da ih je neko nacrtao. Izgledalo mi je nestvarno da se u sred ravnice nalazi ovakav fenomen koji uopšte nije karakterističan za peščare. I ono što im daje poseban šarm je to što se uočavaju tek kada im se sasvim približite. Verujem da je priroda Zagajičkih brda sačuvana upravo zbog toga što su tako „skrivena“.

U jednom trenutku me je priroda podsetila na neku filmsku scenografiju, a u drugom kao da sam surfovala na talasima Banatskog zelenog mora. Čak su mi neka po obliku zaličila i na piramide.

Svega ima, samo pustite mašti na volju. Prirode i svežeg vazduha je ovde u izobilju. Divnih predela i zelenila takođe. Tišina koju prekida zujanje pčela i miris poljskog cveća je sve ono što nam je trebalo da bez žurbe uživamo u ovom danu.

Uz laganu šetnju, stižemo do antene pored koje se nalazi i kameni obelisk za koji se sa sigurnošću ne može utvrditi kada je sagrađen. Ovde je i najviša tačka Zagajičkih brda sa 256 metara nadmorske visine. Iako su „niska“ osećaj mi je bio kao da sam osvojila neku visoku planinu, sa čijeg „vrha“ pogled puca na sve strane, preko vršačkih planina do Karpata.

Odmor u hladovini usamljenog drveta sa pogledom na zaobljena uzvišenja nema cenu. Zatvoriš oči i pustiš čula da upijaju mirise i zvuke čiste prirode. Verujem da su ovde zalasci sunca čarobni, ali smo tu satisfakciju ostavile za neki drugi put. Obećale smo da ćemo u oktobru sigurno doći ponovo.

Na kraju teksta, zaključaka je mnogo. Jedinstvena priroda Zagajičkih brda je idealna ne samo za ljubitelje prirode i pešačenja, već i za strastvene fotografe. Staze nisu naporne, a ipak su veoma zanimljive i živopisne. Ovi neobični predeli su jako interesantan predlog za jednodnevni izlet. Kući se provereno vraćate sa gomilom peska u patikama i punim plućima svežeg vazduha. 🙂

Pišite mi u komentarima da li ste posetili Zagajička brda i kakvi su vaši utisci?

Korisne informacije:

• Više informacija o Deliblatskoj peščari pročitajte ovde;
• Još predloga za jednodnevne izlete možete pročitati ovde;
• Šta još možete obići u okolini pogledajte ovde;
• Kontakt vodiča za izlete na Zagajička brda – Milan Belobabić, 062/508-801

NAPOMENA: Sve fotografije su autorske i ne mogu se koristiti bez saglasnosti.