Valjevo
PUTOVANJA,  SRBIJA

Valjevo – grad istorije i kulture

Valjevo sam posetila nekoliko puta, ali je to uvek bilo usput ili u prolazu. U saradnji sa Turističkom organizacijom Srbije i učestvovanja na desetom turističkom forumu, imala sam priliku da obiđem Valjevo onako kako to ovaj grad i zaslužuje.

Kao što sam već pomenula, naša prva stanica na ovom trodnevnom programu je bilo Valjevo i obilazak njegovih znamenitosti. Valjevo pripada Kolubarskom okrugu i nalazi se u zapadnoj Srbiji na oko 100 km od Beograda. 

Uz fenomenalan doček zaposlenih u Turističkoj organizaciji grada Valjeva, krenuli smo ka nezaobilaznoj čaršiji Tešnjar i započeli naše putovanje kroz vreme.

 

Tešnjar – duh stare čaršije i zanata 

Zaista se šetnja Tešnjarom može smatrati šetnjom kroz vreme. Kao da je neko napravio liniju između sadašnjosti i prošlosti, pa baš u ovom gradu u jednom danu možete biti i tamo i ovamo.

Kažu, sa jedne strane brdo, a sa druge strane reka Kolubara, i stešnjen između to dvoje nalazi se Tešnjar, pa je po tome i dobio ime. Izgrađen u vreme Turaka, u 19. veku predstavljao je centar grada Valjeva.

Stara kaldrma, puste ulice i tek po neki izlog, a da nije izlepljen raznim plakatima i reklamama govori da je Tešnjar zaista pregazilo vreme. Smatra se da je ovde nekada bilo skoro 80 zanatskih radnji, a danas ih ima svega nekoliko. Roba se prodavala iznešena i okačena po izlozima, pa su prodavci pozivali prolaznike na kupovinu.

Tešnjar
Tešnjar

 

Čaršija je živela sve do polovine 20. veka, ali proces izumiranja zanata i povećani troškovi održavanja doveli su do gašenja većih broja zanatskih radnji. Odluka da se Tešnjar zaštiti kao nepokretno kulturno dobro, doneta je 1969. godine, a deset godina kasnije kao kulturno istorijska celina od izuzetnog značaja.

Ukoliko se nađete u Valjevu sredinom avgusta, moći ćete da uživate u brojnim pozorišnim i filmskim sadržajima u okviru desetodnevne manifestacije „Tešnjarske večeri„.

Tešnjar
Tešnjar

Prelazimo reku i dolazimo do raskrsnice i hotela Grand sagrađenog 1903. godine, gde nastaje nova paralela ka starom orijentalnom Tešnjaru, jer je prilikom urbanizacije Valjeva doneta odluka da se ulice gradskog jezgra seku pod pravim uglom i to tako i do danas stoji.

Ovde se nalazi spomenik posvećen Desanki Maksimović koji je postavljen dok je ona još bila živa. Iako je negodovala, saznavši da je to spomenik posvećen pesništvu i poeziji, odobrila je njegovo postavljanje. Odmah pored je i trg vojvode Mišića na kojem smo imali priliku da pročitamo biografije učesnika i heroja Velikog rata. 

Valjevo
Valjevo

 

Muselimov konak

Nastavili smo ka najstarijoj sačuvanoj građevini u Valjevu – Muselimovom konaku. U njegovom podrumu su bili zatočeni knezovi Aleksa Nenadović i Ilija Birčanin. Nakon pogubljenja, njihove glave su nabijene na kolac i javno istaknute na krovu Muselimovog konaka. Njihovo pogubljenje na obali Kolubare je događaj koji je poznat kao „Seča knezova“ i to je bio povod za Prvi srpski ustanak.

Muselimov konak
Muselimov konak

 

„Tih dana je širom Srbije posečeno više desetina najviđenijih ljudi, ali zbog ugleda i uloge koju su u predustaničkim događajima imali, Aleksa i Ilija su postali simboli Seče knezova, a Muselimov konak zapamćen kao mesto gde je, posle poslednje noći knezova, počelo da sviće jutro slobode“.

Danas se ovde nalazi postavka posvećena Prvom i Drugom srpskom ustanku, a u podrumu konaka je napravljena replika zatvora u kojem su boravili knezovi. Svetlosni i zvučni efekti kao i samo predstavljanje izgleda nekadašnjeg zatvora izuzetno uverljivo prikazuje kako je to nekada izgledalo i šta su sve naši knezovi preživeli pre kobne seče.

Replika zatvora - Muselimov konak
Replika zatvora – Muselimov konak

 

Narodni muzej grada Valjeva

Zgrada Narodnog muzeja grada Valjeva sagrađena je  1870. godine i u njoj je nekada bila gimnazija i osnovna škola. U muzeju se nalazi postavka koja se zove „Treća dimenzija prošlosti – pogled u budućnost“. Postavka prati razvoj grada Valjeva od praistorije do Drugog svetskog rata. Ovo je jedan od najlepših muzeja koji sam imala prilike da posetim.

Imali smo prilike da vidimo originalni kabinet  vojvode Živojina Mišića kao i  čuveni mitraljez Maksim, koji je „lupao po diviziji“, a tu je i replika vojne bolnice – šatora u kojima su se vojnici lečili za vreme velike epidemije tifusa.

Za vreme Prvog svetskog rata, zbog strateškog položaja, Valjevo je bilo sedište dve bolnice i šest rezervnih bolnica koje su bile raspoređene u nekoliko desetina objekata širom grada. U muzeju je simbolično predstavljen ovaj deo kao Valjevo – grad bolnica.

Narodni muzej Valjeva
Narodni muzej Valjeva
Kabiten Živojina Mišića i mitraljez Maksim
Kabiten Živojina Mišića i mitraljez Maksim

 

Ovde, u muzeju se čuva kopija dokumenta iz 14. veka u kojem se prvi put pominje grad Valjevo, kao i razne legende kako je grad dobio ime.

Omiljena legenda svih Valjevaca jeste da je grad Valjevo dobilo ime po valjanim ljudima.

 

Moderna galerija Valjevo

U blizini Valjevske gimnazije i Narodnog muzeja, nalazi se moderna galerija Valjevo koja je osnovana 1985. godine na inicijativu našeg poznatog slikara Ljube Popovića. Ova galerija je među vodećim u Srbiji po izložbi najreprezentativnijih slikala u 20.veku. U njoj se mogu videti dela i lični predmeti našeg poznatog slikara. Pored toga, u galeriji se nalazi i kolekcija od slikara koji su ovde izlagali i poklanjali dela Modernoj galeriji. Kolekcija galerije broji preko 500 dela.

Moderna galerija Valjevo
Moderna galerija Valjevo

 

Za kraj smo otišli na obalu reke Gradac gde smo imali priliku da vidimo kako se u vodenici melje brašno na isti način kao što se to nekada pre radilo. Ova vodenica je sagrađena u 18. veku i predstavlja spomenik kulture u kojoj sve miriše na duh prošlih vremena. Brašnjave i ispucale vredne ruke čika Sreje svedoče koliko li je samo tim istim rukama samleo žita.

 

Šta još možete videti u Valjevu?

Jedan od Simbola grada Valjeva je i spomenik Stevanu Filipoviću koji se nalazi iznad grada, u parku Vidrak. Stevan Filipović je bio borac protiv fašizma koji je 1942. godine obešen u centru grada. Njegova fotografija u prirodnoj veličini, sa podignutim rukama i vešalima oko vrata se nalazi u Njujorku u sedištu grade Ujedinjenih nacija. Baš ta fotografija je bila inspiracija vajaru Vojinu Bakiću da napravi ovaj spomenik.

Spomenik Stevanu Filipoviću
Spomenik Stevanu Filipoviću

 

Sa vidikovca Markova stolica u ovom istom parku možete uživati u pogledu na Valjevo iz ptičije perspektive. 

Park Vidrak sam obilazila na putu ka Taorskim vrelima, najlepšim slapovima valjevskog kraja o kojima možete tekst pročitati ovde.

 

Ako dođeš u Valjevo, iznenadićeš se. Prošetaćeš od turskih vremena, kaldrme i zanata, pa sve do moderne galerije i savremene umetnosti. Videćeš kako jedan tako mali grad zna da čuva svoje nasleđe. Bićeš svedok kako su nekada bili zatočeni knezovi, pročitaćeš ko je sve bio heroj Velikog rata. Ako dođeš u Valjevo, naučićeš mnogo. Naučićeš ko je sve lečio naše vojnike, moćićeš da dodirneš mitraljez Maksim i da zamisliš vojvodu Mišića u svom kabinetu. Ako dođeš u Valjevo, nećeš pogrešiti.

 

Korisne informacije:

  • Više informacija o gradu Valjevu pogledajte na sajtu Turističke organizacije Valjeva;
  • U blizini Valjeva postoji nekoliko manastira koja možete posetiti, a koji su pogledajte ovde;
  • Više informacija o Turističkom forumu Srbije pogledajte na stranici TOS-a;
  • Manifestacija Tešnjarske večeri 2019. godine održava se u periodu od 02.08.-10.08.2019. godine;
  • U restoranu TAVERNA smo probali odličnu hranu, topla preporuka za ovo mesto.

 

NAPOMENA: Sve fotografije su autorske i ne mogu se koristiti bez saglasnosti.

2 Comments

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

%d bloggers like this: