Durmitor, Crno jezero
CRNA GORA,  PUTOVANJA

Šta videti u Crnoj Gori za pet dana – Nacionalni park Durmitor ( I dan )

Verujem da je svima asocijacija kada se pomene Crna Gora, njeno Jadransko more. I meni je bila dok nisam više vremena posvetila i istraživala kakva sve prirodna bogatstva imaju naše komšije. A koliko je vas posetilo Nacionalni park Lovćen? Ili posetilo tvrđavu iznad Kotora? I da li znate za Stari Bar, grad na litici ispod planine Rumije? Baš zbog toga, imala sam želju da istražim Crnu Goru onako kako ona to zaslužuje. Ne samo kakve su joj plaže i more, već njenu istoriju, prirodu i sve ono što je čini tako posebnom.

Već je poznato da najčešće putujem sa mojom drugaricom Vesnom. Nas dve smo došle na ideju da samostalno kreiramo putovanje u trajanju od pet dana na kojem  bismo obilazile nainteresantnija mesta Crne Gore. Vlada i Dejan su nam pomogli u tome i nas četvoro smo krenuli  automobilom na Montenegro avanturu.

Kako je naš plan bio i da obiđemo celu obalu, izabrali smo smeštaj u Titvu zbog njegove pozicije. Proveravali smo udaljenosti gradova i dužinu obale i napravili plan obilaska po danima.

U narednih pet priča vodiću vas kroz našu Crnogorsku avanturu.

 

Đurđevića Tara i nacionalni Park Durmitor

Jutarnje uzbuđenje pred polazak uz pakovanje kofera mi je omiljeni osećaj. Nagoveštava novu avanturu i istraživanja. Razumeće me svi ljubitelji putovanja.

Iz Beograda smo krenuli rano ujutru preko Prijepolja gde smo napravili prvu pauzu i svratili na nezaobilazne ćevape u komplet lepinji u Mahovoj pekari. Ako se nađete u Prijepolju, ovo mesto nikako ne propuštajte. Siti i još raspoloženiji dalje smo nastavili ka Žabljaku i Durmitoru.

Prvo gde smo stali je most na Đurđevića Tari. On predstavlja jedan od onih prizora koji oduzimaju dah. Visok je 172 metra i premošćava jedan od najvećih kanjona sveta – kanjon reke Tare.

 

Most na Đurđevića Tari
Most na Đurđevića Tari

 

Kada je sagrađen, 1940.godine, držao je dva svetska rekorda. Njegov najveći od ukupno pet betonskih lukova ima raspon od 116 metara, a takvo nešto do tada u svetu nikada nije izvedeno. Drugi svetski rekord koji još nije nadmašen je izgradnja najveće drvene skele koja je koštala 40% od ukupne vrednosti mosta.

Zelena boja Tare u kombinaciji sa visinom mosta, nikoga neće ostaviti ravnodušnim. Most smo prelazili peške. U meni se pomešao osećaj straha, odusevljenja i divljenja. Ovako nešto nikada do sada nisam videla.

Ne mogu da vam kažem da li je lepši pogled na njega ili pogled sa njega, morate se u to uveriti sami.

 

 

Crno jezero 

Nastavili smo dalje ka Durmitoru koji je inače najveći nacionalni park u Crnoj Gori i nalazi se na listi UNESCO od 1980. godine. Nakon tridesetak kilometara vožnje stigli smo do Crnog jezera. Brzo smo našli parking i krenuli šetalištem ka jezeru. Iako je bio 01. maj i sunčano vreme, snaga Durmitora i njegovih snežnih vrhova me je posebno impresionirala. Probuđena zelena priroda i mi u kratkim rukavima stojimo nadomak belih masiva koji se ogledaju u jezeru. Imala sam utisak da su tu samo na par stotina metara od nas.

 

Nacionalni park Durmitor
Nacionalni park Durmitor
Nacionalni park Durmitor
Nacionalni park Durmitor

 

Crno jezero je najveće jezero na Durmitoru i čine ga Malo jezero i Veliko jezero koja su povezana uskim tokom.

Kažu da preko leta, kada opadne vodostaj, jezera postanu posebne celine i mogu se obilaziti odvojeno. Mi smo bili u pravo vreme kada se sneg otopio sa okolnih planina tako da su sva vrela oko jezera imala svoj najjači šum.

 

Crno jezero na Durmitoru
Crno jezero na Durmitoru

 

Iako smo nas četvoro svi različiti, podjednako smo bili oduševljeni netaknutom prirodom Durmitora i lepotom Crnog jezera.

 

Vražje jezero na Durmitoru

 

Put nas je dalje vodio ka Vražjem jezeru koji se nalazi na devetom kilometru, od Žabljaka ka Nikšiću. Jedna od legendi po kojoj je dobilo ime kaže da su jezero nastanili đavoli koji su uveče izlazili iz njega i ljudima koji su bili u blizini nanosili zlo.

Automobilom može da se dođe do samog jezera, ali njegovu pravu lepotu i boje koje se prelivaju videli smo kada smo se popeli na brdo iznad.

Mogla sam ovde ostati ceo dan. Sunčevi topli zraci i hladan Durmitorski vetar nosili su mirise procvalog cveća i biljaka. Miris prirode. Čist vazduh i „vražja“ lepota ispred nas. Meni za danas dovoljno.

 

Vražje jezero
Vražje jezero

 

Ipak, sat nas je opominjao da treba krenuti dalje ka smeštaju. Dok su muškarci imali svoje teme, nas dve smo razrađivale plan za drugi dan koji je ispred nas.

 

 

Korisne informacije:

  • Kod mosta na Đurđevića Tari imate nekoliko kafića gde možete odmoriti i uživati u pogledu. Takođe, poznati Zip line preko kanjona je izazov za sve hrabre.
  • Na ulazu za Crno jezero postoji uređen parking koji se plaća 2 evra, međutim ima mesta za parkairanje i okolo gde možete ostaviti automobil.  Ulaz u nacionalni park se plaća 3 evra po osobi.
  • Cene za razne aktivnosti na Durmitoru možete pročitati ovde

2 Comments

    • Dragica

      Draga Marija, hvala ti najlepše. Drago mi je da ti se dopada tekst. Durmitor je fenomenalan zaista. Nadam se da ću ponovo doći i malo ga detaljnije istražiti.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *