Najlepši vidikovci Srbije
PUTOVANJA,  SRBIJA

Najlepši vidikovci Srbije koje sam posetila

Ako ste i vi zaljubljenik u prirodu i predivne poglede sa visina, onda je ovo pravi tekst za vas. U prethodnim putopisima sam već pominjala neke od vidikovaca koje sam posetila, ali na ovaj način želim da ih praktično „spakujem“ u jednu celinu. Još je mnogo onih koje tek treba da obiđem, a do tada ovde možete pročitati koji su to najlepši vidikovci Srbije koje sam do sada posetila.

Iako sam obišla možda samo trećinu svega onoga što želim da posetim u Srbiji, osvojila sam neke od najpopularnijih vidikovaca naše zemlje. Osvojili su i oni mene, moram da priznam i u to ime pišem putopis koji će vam pomoći ukoliko se uputite na neki od njih.

Znam da malo kasnim sa tekstovima, ali prinova koja je stigla u našu porodicu mi je ulepšala život i od sada ću imati jedno malo društvo za obilazak i upoznavanje sa novim mestima. Potrudiću se da vam što pre nadoknadim i opišem još neka zanimljiva mesta koja sam obilazila prošle godine, ali sada da se vratimo na temu koji su to pogledi u koje ćete se provereno zaljubiti.

 

Vidikovac Molitva 

Jedan od najpopularnijih vidikovaca u Srbiji svakako je Molitva na Uvcu. I to sa punim pravom. Ako dolazite ovde prvi put, pripremite se na spektakularan pogled na vijugave meandre i prizore koji se dugo pamte. Svi oni koji su već bili ovde znaju o čemu govorim.

Nekoliko je načina da dođete do Molitve. Prvi put kada sam bila na Uvcu, iznajmili smo dzip u kampu Markova ravan. Uzbuđenje počinje odmah na startu i nalet adrenalina je zagarantovan, jer se vozači potrude da vam omoguće zanimljivu vožnju i najneobičnijim stazama vas dovezu do pogleda koji zaista oduzima dah.

Do Molitve možete da stignete i kolima. Ukoliko nastavite od Sjenice ka Ivanjici i skrenete levo kod znaka za selo Ursule. Ovaj put je bio prilično loš kada sam ja išla i potrebno je veoma pažljivo voziti. U svim varijantama dobro bi bilo da ne krećete automobilom koji je nizak.

Međutim, najlepši način i doživljaj koji možete sebi priuštiti je ako od kampa Markova ravan krenete na Molitvu peške. Tih 6,5 km lagane šetnje prirediće vam prizore koje sigurno dugo nećete zaboraviti. Put nije komplikovan, a samo je potrebno da pratite utabanu stazu i putokaze. Ono što je posebno zanimljivo je to što šetate uporedo sa meandrima i zaista imate priliku da nesvakidašnje prizore koji se definitivno ne mogu doživeti iz automobila ili čamca. 

Moje utiske i kompletan putopis sa Uvca možete pročitati ovde.

Vidikovac Molitva na Uvcu
Vidikovac Molitva na Uvcu
Vidikovac Molitva
Vidikovac Molitva

 

Vidikovac kod sela Lopiže – Ledeni vidikovac ili Veliki vrh 

Još jedan predivan vidikovac na Uvcu je Veliki vrh ili Ledeni vidikovac. Nalazi se odmah iznad Ledene pećine pa je po njoj i dobio ime.

Do njega možete stići čamcem ukoliko krenete na krstarenje meandrima i ka Ledenoj pećini. Postoji mogućnost dogovora da vas čamac ostavi kod Ledene pećine i da se popnete do vidikovca. Staza je zahtevnija i ne preporučujem se onima sa slabom kondicijom i starijim ljudima, a pogotovo prilikom silaska.

Drugi način je da iznajmite dzip i vozača koji će vas preko sela Lopiže odvesti direktno do vidikovca i sačekati dok fotografišete i uživate u ovim nestvarnim prizorima. Mi smo odabrali ovu varijantu jer nam je bio cilj da izbegnemo gužvu i grupu sa čamca i da se zaista ovde opustimo i uživamo.

Odavde su meandri nekako najfotogeničniji i zaista je prizor koji treba doživeti.

Kanjon Uvca - Najlepši vidikovci Srbije
Kanjon Uvca – Najlepši vidikovci Srbije
Meandri kanjona Uvac - Vidikovac Veliki vrh/Ledeni vidikovac
Meandri kanjona Uvac – Vidikovac Veliki vrh/Ledeni vidikovac

 

Ovčarsko – kablarska klisura

Iako sam mnogo puta prolazila kroz ovaj kraj, prilika da uživam u pogledu na meandre Zapadne Morave, ukazala mi se tek prošle godine. Uputili smo se na jednodnevni izlet i prva „stanica“ bio je upravo ovaj vidikovac.

Do vrha Kablara se stiže prilično lako. Sa Ibarske magistrale skrećete desno ukoliko dolazite iz pravca Beograda odmah posle Ovčar banje. Nakon toga imate oko 10 km vožnje asfaltiranim uskim putem, a preostalih oko 500 metara idete peške lagano uzbrdo, za šta će vam trebati od prilike oko 15 minuta.

Ovde postoji nekoliko improvizovanih vidikovaca sa kojih možete gledati meandre Zapadne Morave i padine Ovčara i Kablara. Glavni vidikovac je ograđen i obezbeđen i sa njega imate onu najpoznatiju panoramu na usečene oštre stene oko koje se uvija reka. 

Drago mi je što sam ovde bila u junu mesecu jer je dan bio fantastičan i sunčan, pa sam imala priliku da uživam u prelepim prizorima koje je ulepšavalo raznobojno poljsko cveće. Ovde sam videla najvećeg i najlepšeg guštera koji se sunčao na granama žbunja. 

Najlepši vidikovci Srbije - Ovčarko-kablarska klisura
Najlepši vidikovci Srbije – Ovčarko-kablarska klisura
Pogled sa vrha Kablara
Pogled sa vrha Kablara

 

Vidikovac Velika stena ili Lazareva stena na brani Rovni

Kada sam prvi put ugledala na instagramu fotografiju sa brane Rovni, znala sam da moram da posetim ovo mesto. Već naredni vikend, ovaj vidikovac je bio u planu za obilazak.

Rovni predstavlja veštačko jezero i nalazi se između sela Stubo i sela Rovni, na udaljenosti od oko 15 km od Valjeva. Ovaj, sada već popularni vidikovac se nalazi u selu Stubo i do njega se stiže iz pravca Beograda preko Valjeva. Mi smo prolazili pored manastira Lelić pa skrenuli ka selu Stubo, ali ovuda je put prilično loš.

Druga i bolja varijanta jeste da magistralnim putem ka Bajinoj Bašti dođete do brane i da se uputite ka selu Stubo i novom groblju. Par desetina metara pre groblja, videćete stazu koja vodi do vidikovca. Sada su postavljeni putokazi, tako da nećete imati problema oko snalaženja. Stazom imate možda nekih 1,5 km pešačenja gde na kraju dolazite na čistinu i tu pratite putokaz levo. Ako vam se kroz šumu lagano nazire jezero Rovni, na pravom ste putu. Na kraju staze popnite se na malo brdašce ispred vas i za par sekundi će se ispred vas ukazati veličanstven pogled. 

Ceo tekst i kako stići na još jedan vidikovac na jezeru Rovni pročitajte ovde.

Vidikovac Velika stena na brani Rovni
Vidikovac Velika stena na brani Rovni
Vidikovac Velika stena - Brana Rovni
Vidikovac Velika stena – Brana Rovni

 

Vidikovac Banjska stena

Banjska stena je najpristupačniji i najpopularniji vidikovac na Tari! I ne samo na Tari! Banjska stena je uvek u vrhu liste kada se pominju najlepši vidikovci Srbije i to sa razlogom!

Do ovog vidikovca se stiže od Mitrovca na Tari stazom dugom 5 km makadama. Verujte mi, kada iščekujete da ugledate Drinu i jezero Perućac sa one visine, ništa vam nije teško, pa ni makadam koji zna biti naporan i prepun rupa, u zavisnosti da li je prethodno padala kiša. Na kraju puta nailazite na improvizovani kružni tok, odnosno parking. Odavde vas do vidikovca deli jos oko 15 minuta pešačenja i vrlo brzo ćete stići do najlepše i najpopularnije panorame na jezero Perućac, kanjon reke Drine i BiH.

Ime Banjska stena potiče od Banjskog vrela koje je izviralo u podnožju vidikovca, a koje je potopljeno izgradnjom jezera Perućac.

Banjska stena je jedan od onih vidikovaca zbog kojih se dolazi na planinu Taru i predstavlja njen zaštitni znak. Ubraja se u najlepše vidikovce Srbije jer se baš odavde pružaju neverovatni pogledi koji se pamte za ceo život. Vidikovac se sastoji od nekoliko panoramskih tačaka i obavezno svaku obiđite. Sedeti na maloj žutoj stolici i uživati u ovakvom pogledu je jedinstven doživljaj zbog kojeg sigurno ovde vredi doći.

Ceo tekst i šta još možete da obiđete na Tari pročitajte ovde.

Vidikovac Banjska stena - Tara
Vidikovac Banjska stena – Tara
Vidikovac Banjska stena
Vidikovac Banjska stena

 

Vidikovac Bilješka stena

Vidikovac Bilješka je još jedan biser Nacionalnog parka Tara. Zbog udaljenosti nije posećen kao Banjska stena, ali verujte mi da po pogledu ni malo ne zaostaje iza nje. Do Bilješke stene se stiže kroz kanjon reke Dervente i preko Predovog krsta. Put je asfaltiran ali dosta uzak sa mnogo nepreglednih krivina, pa budite oprezni zbog traktora i kamiona koje možete sresti.

Kada stignete do znaka za Predov krst, pratite putokaz za Bilješku stenu. Do nje vas deli još oko 6 km neasfaltiranog puta. Velika prednost je što se automobilom stiže tačno do vidikovca i nema dodatnog pešačenja. Ovde ste bez mobilne mreže i prilično se sporo putuje zbog makadama, ali nagrada koju dobijate na kraju je rajski pogled sa 1225 metara nadmorske visine na kanjon reke Drine.  Ovde možete videti i vretenasta stabla Pančićeve omorike, jedistvene vrste četinara koja je preživela ledeno doba.

Postavljene su klupe i stolovi koji upotpunjuju doživljaj, pa možete planirati i piknik i provesti ovde par sati.

Na ovom vidikovcu se nalazi i planinska koliba koja je sagrađena za potrebe snimanja filma Petra Lalovića: „Ptice koje nikad ne polete“ i može se slobodno koristiti. 

Nacionalni park Tara - Bilješka stena
Nacionalni park Tara – Bilješka stena
Vidikovac Bilješka stena
Vidikovac Bilješka stena

 

Vidikovac Borački krš

Ne znam koliko je vas uopšte čulo za Borački krš, ali ukoliko me pratite na instagramu, znate koliko volim da obilazim mesta koja nisu toliko popularna i istražena, a ovo je jedno od njih.

Borački krš predstavlja spomenik prirode koji se nalazi pod zaštitom države od 2019. godine. Ovaj deo Šumadije nekada je bio prekriven vulkanima, a Borački krš zapravo predstavlja ugašeni vulkan star preko 20 miliona godina, čiji ostaci predstavljaju neobične stene kupastog oblika.

Ukoliko dolazite iz pravca Beograda, na mapama treba da pratite put do sela Borač preko Donje Vrbave i Toponice. Link sa putanjom pogledajte ovde.

Pored crkve i starog groblja u selu Borač postoji parking gde možete ostaviti automobil. Do vrha vam treba laganim hodom od prilike 45 minuta gde pratite makadam i usku stazicu koja vodi uzbrdo. Proći ćete kroz šljivik i livadu i dolazite na raskrsnicu na kojoj pratite put  ka šumi.

Drugi deo je uska šumska staza i malo je naporniji zbog korenja koje viri iz zemlje pa ovde budite dodatno oprezni. Ako obratite pažnju, videćete i ostatke drevnog starog grada koji je nekada imao veoma bitno vojno i strateško mesto zbog nepristupačnog terena na kojem se nalazio.

Stazom dolazite do vrha odakle se pruža neverovatan pogled na ceo gružanski kraj i šarene oranice. Možda nije toliko privlačan kao neki drugi vidikovci Srbije, ali svakako ga treba doživeti. Spoj oštrih stena i plodne Šumadije definitivno predstavljaju zanimljivo mesto za posetiti.

Ceo tekst i šta sam još obišla u okolini Boračkog krša pročitajte ovde.

Pogled sa stena Boračkog krša
Pogled sa stena Boračkog krša
Borački krš
Borački krš

 

Nadam se da će vam ove informacije biti korisne i da ćete uživati u nekom od ovih pogleda. Ukoliko  imate predlog šta još treba da posetim kada su u pitanju najlepši vidikovci Srbije, pišite mi u komentarima!

 

NAPOMENA: Sve fotografije su autorske i ne mogu se koristiti bez saglasnosti.

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

%d bloggers like this: