Planina Kosmaj
PUTOVANJA,  SRBIJA

Izlet na planinu Kosmaj

Planinu Kosmaj sam dugo stavljala u drugi i ko zna koji plan kao opciju za putovanje, iako se nalazi na samo 50 km od Beograda. Ove godine je jesen bila posebno darovita pa nam je produžila vreme uživanja u sunčanim i toplim novembarskim danima. Definitivno je bilo idealno vreme za izlet na neku od planina.

Da budem iskrena, uživala sam u ovim visokim temperaturama i maksimalno ih koristila za putovanja i izlete po Srbiji pa sam sa prijateljicom iskoristila sunčani, jesenji dan i provela ga na ovoj divnoj šumadijskoj lepotici, planini Kosmaj.

 

Planina Kosmaj – opšte informacije

Planina Kosmaj se nalazi u okolini Mladenovca i sa 626 metara nadmorske visine druga je najniža planina u Srbiji, posle Avale. Naziv je dobila od keltske reči „cos“ što znači šuma i stare indoevropske reči „maj“ što je značilo planina. Kosmaj ima tri vrha: Mali, Goli i Rutavi vrh i ima preko 95 izvora zdrave vode. Zbog svoje lokacije, Kosmaj je često bio mesto sukoba i ratova, a poslednji je bio tokom Drugog svetskog rata.

Nekada je Kosmaj bio spojen sa Avalom i činili su poluostrvo u Panonskom moru, a danas je Kosmaj omiljeno izletište šumadijskog kraja. Čim mu se približite shvatićete i zbog čega. 

 

Kako stići na planinu Kosmaj

Krenule smo iz Beograda autoputem ka Nišu, prateći isključenje za Mladenovac, a zatim na prvoj sledećoj raskrsnici skrenule desno ka Sopotu i Kosmaju i nakon 45 minuta (52 km) smo stigle. Putanju pogledajte ovde.

Drugi, duži, ali interesantniji način da dođete do Kosmaja jeste preko naselja Jajinci i Avale do Sopota i onda pratite putokaze ka planini i u tom slučaju će vam trebati oko sat vremena (58 km). Kažem da je interesantniji jer se prolazi kroz predivne predele Avale i okoline, pa tih sat vremena vožnje prođe vrlo brzo. Putanju pogledajte ovde.

Nakon prelaska pruge i prolaska kroz mesto Sopot, prilazimo Kosmaju i krećemo stazom koja vodi ka vrhu. Nijedno godišne doba ne ume da oboji prirodu i okolinu kao ovaj period godine. Stapanjem raznih nijansi dobijen je poseban pejsaž i osećaj dok smo se vozile uzbrdo, uz cvrkut ptica i ples suvog lišća na vetru. Usporam da uživamo u ovim prizorima i vrlo brzo nailazimo na skretanje za manasir Tresije. Ipak nastavljamo dalje ka vrhu, koji je i bio naš prvi cilj.

Parkirale smo se i krenule peške uzbrdo ka spomeniku do kojeg možete i kolima stići, ali smo mi htele da prošetamo, da udahnemo svež kosmajski vazduh i osluškujemo šuštanje suvog lišća pod nogama. Pošto smo na Kosmaj stigle oko 10:30h, bile smo skoro same. Staze su bile puste što je nama odgovaralo jer nam je olakšalo da napravimo predivne jesenje fotografije. 🙂

Planina Kosmaj
Planina Kosmaj

 

Spomenik borcima Kosmajskog odreda

Na vrhu Mali Vis dominira spomenik, kao impozatno delo vajara Vojina Stojića i arhitekte Gradimira Medakovića. Spomenik borcima Kosmajskog odreda je podignut 1971. godine u čast palim borcima u Drugom svetskom ratu. Do njega vodi šumska staza u kombinaciji sa stepenicama.

 

Spomenik Kosmajskom odredu
Spomenik Kosmajskom odredu

 

Nakon 6, 7 minuta pešačenja, kroz granje naziremo svih pet betonskih krakova, pa nam je odmah bilo jasno zašto ovaj spomenik Kosmajsko – posavskom odredu predstavlja obeležje planine Kosmaj i okoline. Između ovih pet krokova, gde je svaki visok 30 metara, nalazi se mermerni krug na kojem je ispisan tekst:

„Mladenovčani, Gročani, Smederevci, Podunavci, Jeseničani, Pomoravci, Posavci, Beograđani, Vračarci i Kosmajci, 2. juli 1941. godine, maj 1945. godine“ koji su učestvovali u borbama u čiju čast je spomenik i podignut.

Stubovi spomenika predstavljaju varnicu koja pruža otpor, a mermerni krug simbolizuje večni plamen.

Spomenik Kosmajskom odredu
Spomenik Kosmajskom odredu
Spomenik Kosmajskom odredu - planina Kosmaj
Spomenik Kosmajskom odredu – planina Kosmaj

 

Veliki plato okolo pokazuje širu sliku kompletnog ambijenta i daje poseban osećaj divljenja ovom veličanstvenom spomeniku.

Odmah pored se nalazi beli kamen na kojem je ispisano:

Drugog jula 1941. godine na ovom mestu formiran je Kosmajsko-posavski partizanski odred. Već krajem jula od ovog odreda nastala su dva nova Kosmajski i Posavski. Za sve četiri godine rata ovde na kapijama Beograda nije prestala da kuca slobodarska puška. Za slobodu je palo 5820 boraca i partizanskih saradnika među kojima 3411 mladića i devojaka. Šesnaest boraca je proglašeno za narodne heroje.

Beli kamen - Kosmaj
Beli kamen – Kosmaj

 

Spomen kosturnica na Belom Kamenu

Vratile smo se ka kolima i nastavile ka vidikovcu Kosmaj. Ovaj vidikovac je zapravo drveni toranj sa predivnim pogledom na Šumadiju. Ispred je tabla da se penjete na sopstvenu odgovornost, ali nije bilo nikakvog rizika. Samo obratite pažnju dok gazite jer su stepenice takođe drvene.

Odmah ispod tornja, nalazi se još jedan dosta skromniji spomenik. Do njega vodi malo strmija staza, pa ovde treba obratiti pažnju, jer je teren dosta neravan. Ovaj spomenik zapravo predstavlja spomen kosturnicu na Belom Kamenu, koja je podignuta ratnicima Timočke divizije koji su pali u borbama za odbranu Beograda 1914. godine.

Spomen kosturnica
Spomen kosturnica

 

Manastir Tresije

Na Kosmaju se nalaze i dva manastira od velikog kulturno – istorijskog značaja. Prvi je manastir Tresije koji je posvećen Saboru svetih Arhangela. Smatra se da je izgrađen 1309. godine, za vreme vladavine kralja Dragutina. U 16. veku, manastir Tresije je bio najbrojniji bratstvom i najbogatiji imovinom u Beogradskom pašaluku.

Tokom svoje istorije rušen je i obnavljan nekoliko puta. Prva obnova je bila 1709. godine, ali je u istom veku manastir ponovo porušen. Posle Drugog svetskog rata, bratstvo je započelo obnavljanje manastira i njegovih zdanja koje i danas traje, što za rezultat ima i predivno uređeno dvorište i mir koji se oseća u njegovoj okolini. Putanju od spomenika do manastira Tresije pogledajte ovde.

Manastir Tresije - planina Kosmaj
Manastir Tresije – planina Kosmaj
Manatir Tresije - Kosmaj
Manatir Tresije – Kosmaj

 

Manastir Pavlovac

Nakon manastira Tresije, krenule smo ka manastiru Pavlovac. Dobio je ime po potoku u čijoj se blizini nalazi, u selu Koraćica. Sagradio ga je despot Stefan Lazarević, u 15. veku. Za vreme osvajanja Turaka, manastir i svi njegovi prateći objekti su porušeni, a bratstvo ubijeno.

Ovaj manastir je do pre dve decenije bio zatrpan ispod kamenja i šljunka da bi se nakon arheoloških iskopavanja obnovio. Prvo što sam primetila kada sam ušla u manastir jeste da unutrašnjost crkve nije uopšte oslikana. Monah koji nam je otključao manastir nam je objasnio da prilikom obnove zidovi nisu adekvatno pripremljeni kako bi se oslikale freske i dok se to ne reši, zidovi će ostati ovako neoslikani.

Kompleks manastira Pavlovac se sastoji od crkve, manastirskog konaka i zgrade za koju se smatra da je bila letnjikovac despota Stefana Lazarevića. Sa leve strane manastira nalaze se ostaci i zidine ranijih manastirskih konaka i drugih objekata.

Putanju od manastira Tresije do manastira Pavlovac pogledajte ovde.

Manastir Pavlovac
Manastir Pavlovac
Ulaz u manastir Pavlovac i ostaci zidina
Ulaz u manastir Pavlovac i ostaci zidina

 

Ono što sa jedne strane nedostaje Kosmaju jesu neki dodatni sadržaji pored klupa i stolova kojih ima dosta. Međutim, sa druge strane, možda je tako i bolje jer se šetnja ovom planinom može bukvalno smatrati odlaskom u netaknutu prirodu. Pored spomenika, vikendica i par restorana, nema nekih drugih sadržaja.

Nakon obilaska Kosmaja i manastira, otišle smo u Mladenovac na ručak. Preporučujem fantastičnu piceriju Caravaggio koja ima odličnu hranu i ambijent.

 

Šta još možete videti u okolini

  • Selters banja u Mladenovcu koja se prostire na 20 hektara sa uređenim stazama, šetalištima i parkom. Prvi bunar toplo-slane vode iskopan je 1893. godine i već tada se prepoznao njen kvalitet. Današnja banja se sastoji od starog i novog hotela, parka, uređenih šetališta sa klupama za odmor, a posebno njeno obeležje predstavljaju tužne vrbe.
  • Markovačko jezero – do kojeg se stiže starim putem za Kragujevac nakon 6km. Put je asfaltiran i vodi do obale. Odlično je opremljeno i ovde se nalazi nekoliko restorana, motel, apartmani i uređena plaža sa tuševima. 
  • Orašac – do kojeg se stiže nakon 17 km vožnje. Ovo selo je jedno od najznačajnih mesta na ovim prostorima jer je u mestu Marićevića jaruga podignut 1804. godine Prvi srpski ustanak u borbi protiv Turaka o čemu ću vam pisati u nekom od narednih tekstova.
  • Spomenik despotu Stefanu Lazarevću u selu Crkvine u Markovcu koji je podignut 1427. godine. Na natpisu se pominju oblasti kojima je vladao despot Stefan kao i vreme vladavine i njegove smrti. Jedinstveni je primer ovakvog spomenika na Balkanu.

Iako nije bilo mnogo vremena za obilazak Mladenovca, jer je mrak vrlo ubrzo počeo da pada, odlučile smo da neki drugi put detaljnije istražimo okolinu i ovaj kraj. Ovaj dan smo maksimalno iskoristile za boravak u šetnju i prirodi i to nam je bio cilj. Pobegle smo od gradske buke i gužve, i zato, bez obzira koje je godišnje doba, uvek je pravo vreme da se otisnete na neku od planina. 

Ako volite obilaske planina na nekoliko dana, pročitajte kako smo provele tri dana na planini Tari i šta sve tamo možete obići.

 

NAPOMENA: Sve fotografije su autorske i ne mogu se koristiti bez saglasnosti.

2 Comments

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

%d bloggers like this: