Borački krš
PUTOVANJA,  SRBIJA

Borački krš – sudar pitome Gruže i divlje prirode

Ako bismo sudili po imenu, Borački krš ne obećava mnogo. Ali ako gledamo po istorijskom značaju i onome što predstavlja, Borački krš je muzej istorije od neprocenljive vrednosti koji svedoči o životu naroda koji su živeli na ovim prostorima. Sudar pitome Gruže i divlje prirode od davnina je privlačio mnoge osvajače, a danas, za sve one koji „osvoje“ njegov vrh predstavlja jedinstven pejzaž koji zadivljuje svojom lepotom.

Jedan od razloga zašto sam odlučila da ga posetim, između ostalog je i taj, što želim da upoznam i neka mesta koja nisu toliko poznata i aktuelna. Često se mogu sada videti gužve na Kosmaju, Golubačkoj tvrđavi, Krupajskom vrelu ili nekom drugom lokalitetu koji je dostupan i popularan.

Ono što ćete retko gde naći su priče o misterioznim mestima koja još uvek nisu dovoljno otkrivena i promovisana, a ja sam shvatila da izuzetno uživam u tome. Jedno od takvih je upravo Borački krš, o kojem sam čitala pre par meseci i poželela da ga posetim.

Prva slobodna subota i drugarica i ja smo spremne krenule u otkrivanje, za nas, novih predela Srbije. Očekivanja za ovaj izlet su bila: ljuljati se na najvišoj ljuljašci u Srbiji i posetiti Borački krš, a ispalo je mnogo bolje i više od toga.

 

Arheološko nalazište Dići

Prva neplanirana stanica na ovom izletu je bilo mesto Dići i crkva svetog Jovana Krstitelja sa nekropolom iz 13. veka. S obzirom da se nalazi odmah pored puta, zaustavile smo se na kratko da je obiđemo.

Smatra se da je crkva podignuta krajem 13. veka, a zajedno sa nekropolom predstavlja spomenik kulture. Tokom iskopavanja koja su vršena u periodu od 1991-1993. godine, iskopani je ostaci crkve i nekropola. Tada je otkrivena grobica iz perioda 1200-1500 godina pre Hrista. 

Crkva sv. Jovana Krstitelja sa nekropolom - Dići
Crkva sv. Jovana Krstitelja sa nekropolom – Dići

Ova nekropola je jedna od najvećih kod nas sa preko 200 nadgrobnih kamenih ploča. Sve su nepravilnog oblika, a zna se da je sahranjivanje trajalo od 14. do 17. veka.

Neke ploče imaju uklesane znakove ili mrtvačku glavu, a na nekima ne postoje nikakvi znakovi. Prilikom obnavljanja crkve kada su se podigle kamene ploče, otkriveno je još 47 novih.

Arheološko nalazište Dići
Arheološko nalazište Dići

Crkva je bila otvorena, pa smo na kratko ušle. Nije oslikana, a sa desne strane se nalazi nadgrobna ploča vlastelina Vlgdara koji se smatra ktitorom ove crkve.

Unutrašnjost crkve sv. Jovana Krstitelja
Unutrašnjost crkve sv. Jovana Krstitelja

 

Planina Rudnik i Srpski Holivud – jedinstveni pogled na Šumadiju

Nastavile smo ka zemlji čarobnjaka iz Oza i planini Rudnik. Od Beograda do Rudnika se stiže za oko 140 km, preko mesta Dići, a putanju pogledajte ovde.

Sa desne strane smo uočile putokaz koji nas je vodio uzbrdo na jedan dosta uži put. Parkirale smo se na prvom proširenju i dalje nastavile peške još oko kilometar. Iako nije daleko, kiša je padala pre toga, pa nismo rizikovale jer je zemljani put. Kroz šumu smo imale priliku da vidimo makete likova iz Čarobnjaka iz Oza, duge i oblake koji mogu da budu veoma interesantni za decu.

Srpski holivud - planina Rudnik
Srpski holivud – planina Rudnik

Nakon lagane šetnje, stižemo do kapije Srpskog holivuda na kojoj stoji uputstvo da se iznos za ulaznicu u ostavi u sanduče i nakon toga možete slobodno otvoriti kapiju i proći. Posle par minuta ukazuje je pogled na Šumadiju u kojem se može uživati na jedinstven način – ljuljajući se na najvišoj ljuljašci u Srbiji. Mislim da ne postoji osoba koja se ovde nije vratila u detinjstvo!

Planina Rudnik - Adrenalin ljuljaška
Planina Rudnik – Adrenalin ljuljaška

Ceo ovaj projekat je delo Ivana Jakovljevića (Ivo Car) koji je podigao kredit da bi na brdu postavio znak “Srpski Holywood”. Nakon toga je postavljena i adrenalin ljuljaška, kao i likovi iz bajke Čarobnjak iz Oza. Sada je urađena i rasveta, pa noću izgleda posebno interesantno. Kada kažu adrenalin ljuljaška – zaista to jeste, posebno ako se zaljuljate malo jače. Mi smo ovog jutra bile jedini posetioci, pa smo imale za sebe ceo prostor za uživanje.

Ljuljaška - planina Rudnik
Ljuljaška – planina Rudnik

 

Kako stići do Boračkog krša

Ovo je jedna on bitnijih informacija u ovom tekstu. Dakle, pratile smo Google mape od planine Rudnik i došle do nekog uskog makadamskog puta gde smo se jedva okrenule. U tom trenutku nam je navigacija pokazivala da se nalazimo na 15 km od Boračkog krša. Slučajno smo zatekle meštatina u blizini koji nas je odmah pitao da li pratimo mape, jer se ovo skoro svakodnevno dešava. Objasnio da se vratimo na asfaltni put i posle Donje Vrbave da se uputimo ka selu Toponica.

Ako dolazite iz pravca kao i mi, mapu za dolazak do Boračkog krša možete pogledati ovde.

Borački krš
Borački krš

Već na samom prilasku selu Borač, ugledaćete visoke stene koje dominiraju ovim krajem i krst koji sija u daljini na sunčevoj svetlosti. Kada dođete do sela Borač pratite putokaz za crkvu svetog Arhangela Gavrila i vrlo brzo stižete do parkinga. Pravo je ulaz u dvorište i crkva, a desno je staza do Boračkog krša.

 

Staro groblje u selu Borač i tragovi prošlosti

Ono što nam je odmah privuklo pažnju je staro groblje, zaraslo u visoku travu koje se nalazi odmah pored parkinga crkve. Prošlost je ovde ostavila za sobom tragove naroda koji su nekada živeli na ovim prostorima. Isto tako, sada mi ostavljamo utisak nemara i tragove zanemarivanja.

Staro groblje u selu Borač
Staro groblje u selu Borač

Ne može se sa sigurnošću reći koliko ima spomenika, ali je utvrđeno da su ovde sahranjivani meštani u periodu od šesnaestog veka pa sve do kraja Drugog svetskog rata.

Ono što je specifično ovde su izuzetno interesantni spomenici koji su nekada bili čak i obojeni, pa se i sada mogu videti tragovi boja. Na nekima je nacrtana šajkača, što znači da je na tom mestu sahranjen vojnik. Oni koji imaju nacrtanu ružu govore da je preminuo neko mlad. Dosta je simbolike, ali i dosta umetnosti koja nam je ostavljena u nasleđe i na čuvanje.

Selo Borač - staro groblje
Selo Borač – staro groblje

Nadgrobni spomenici su izrađeni tako da imaju uže telo i na vrhu kapu koja ih štiti od kiše i sunca. Utvrđeno je da se ispod ovog nalazi još jedno starije groblje koje datira iz trinaestog veka, ali se do sada nisu radila detaljnija istraživanja.

I tako, ovo staro groblje u selu Borač predstavlja spomenik kulture od izuzetnog značaja još od 1971. godine, ali i tako zaštićeno, apsolutno deluje zapušteno i  zaboravaljeno.

Detalji na spomenicima
Detalji na spomenicima
Staro groblje zaraslo u travu na putu za Borački krš
Staro groblje zaraslo u travu na putu za Borački krš

Prišle koliko smo mogle, ali je trava bila izuzetno visoka, pa predpostavljam da ima dosta i zmija. Napravile smo par fotografija i nastavile dalje našu šetnju do Boračkog krša.

 

Borački krš

Naša krajnja destinacija, Borački krš, nalazi se na 515 metara nadomorske visine. Ovaj spomenik prirode je pod zaštitom države od 2019. godine, a uspon do njega nije komplikovan. Pored starog groblja pratite makadam i nakon nekoliko stotina metara videćete usku stazicu koja vodi uzbrdo. Stazom nakon par minuta proći ćete kroz šljivik i livadu i ponovo dolazite na raskrsnicu na kojoj ponovo pratite put u levo, ka šumi.

Borački krš - staza i putokazi ka usponu
Borački krš – staza i putokazi ka usponu

Drugi deo puta je šetnja kroz uske šumske staze i malo je naporniji. Razlog je što ima dosta korenja koje viri iz zemlje pa treba biti oprezan, posebno pri silasku. Do vrha se stiže od prilike za 45 minuta.

Borački krš
Borački krš

Nekoliko je vidikovaca odakle se mogu videti ostaci vulkanskih stena čudnog šiljatog oblika koje bdiju nad selom Borač, kao neki verni čuvar. Zapravo, ovaj deo Šumadije nekada je bio prekriven vulkanima, a Borački krš predstavlja ugašeni vulkan koji datira preko 20 miliona godina, čiji ostaci predstavljaju ove neobične stene kupastog oblika.

Vidikovac i pogled na Borački krš
Vidikovac i pogled na Borački krš

 

Stari grad Borač

Na vrhu golih stena se nalazi krst, koji predstavlja simbol srednjevekovnog utvrđenja Borač. Ako obratite pažnju kroz šumu, videćete ostatke drevnog starog grada koji je nekada imao veoma bitno vojno i strateško mesto. Zbog nepristupačnog terena na kojem se nalazio, vekovima je bio izložen osvajačkim napadima, pa je nekoliko puta bio rušen i obnavljan.

Borački krš
Borački krš

Iako se prvi zapisi o gradu Borač pominju 1219. godine u Žičkoj povelji, smatra se da je gradnja starog grada zašpočeta za vreme Rimljana. Borački grad je bio slavan i nadaleko poznat, a najveći značaj je imao za vreme despota Stefana Lazarevića.

Nama su ove gole stene delovale prilično nepristupačno, pa smo se zadovoljile pogledom na njih sa vidikovca. Na vrhu je i mala klupa gde možete odmoriti uz pogled na šarene oranice i obgrliti pogledom ceo gružanski kraj.

Borački krš
Borački krš
Vidikovac i pogled na Šumadiju
Vidikovac i pogled na Šumadiju

Pitoma ravnica i divlji krš ovde nekako imaju idealan balans. Baš ovde ta različitost ide jedno uz drugo. Još ako ovom ambijentu dodamo i činjenicu da Borački krš predstavlja praktično prirodni rezervat sa 79 različitih vrsta ptica, znači da svi odlično funkcionišu u ovoj različitosti.

 

Crkva Svetog Arhangela Gavrila u selu Borač

U povratku ponovo prolazimo pored starog groblja i skrećemo u uređeno dvorište do crkve svetog Arhangela Gavrila. Nalazi se na kraju drvoreda stogodišnjih lipa i prijatne hladovine, praktično na padinama oštrih stena Boračkog krša. Crkva je dugo bila zapuštena i zaspostavljena.

Sagrađena je 1359. godine, u doba Nemanjića i smatra se jednim od najznačajnijih srpskih srednjevekovnih građevina. Prativši sudbinu srpskog naroda, kao i grad Borač, nekoliko puta je bila paljena i rušena od strane Turaka i ponovo obnavljana. Na njenom ikonostasu su naslikane dve aždaje i mrtvačka glava, a interesantno je da se na zidovima nalazi i freska rimskog pape Silvestera, što je retka pojava u pravoslavnim crkvama.

Za ovu crkvu se vezuju u razne legende, od kojih je jedna da su se u njoj pričestili pre odlaska na Kosovski boj knez Lazar i kneginja Milica. 

Crkva svetog Arhangela Gavrila - Borač
Crkva svetog Arhangela Gavrila – Borač

Kada smo stigle, crkva je bila zaključana, pa nismo mogle da uđemo unutra. Sada mi je jako žao što nismo potražile nekoga u blizni da nam otključa. Odmarale smo u hladovini, posmatrale ušuškano staro zdanje, a u dvorištu puštena na razglasu duhovna muzika nam je apsolutno upotpunila ovaj ambijent. 

Pogled na Borački krš iz dvorišta crkve
Pogled na Borački krš iz dvorišta crkve

Planirana pauza za ručak se nije slavno završila. Svratile smo u jedno etno domaćistvo u Borču, ali zbog slave sela koja je bila sutradan, nisu pripremali hranu, tako da smo ostale gladne i krenule ka poslednjoj destinaciji da današnji dan.

 

Manastir Kamenac

Za kraj ovog izleta smo ostavile posetu manastiru Kamenac. Nalazi se na nekoliko kilometara od Gruže kod sela Čestina. Njegov nastanak se vezuje za despota Stefana Lazarevića, a zbog oblika koji ima manastirska crkva smatra se da je sagrađen početkom 15. veka.

Manastir Kamenac
Manastir Kamenac

Kao i većina manastira, dolaskom Turaka i Kamenac je oštećen, pa je nekoliko puta bio porušen i obnavljan. Prvobitno je Kamenac bio muški manastir, ali je 1966. godine preobražen u ženski. Mala skromna crkva sa raskošnom unutrašnošću odiše nekom posebnom energijom.

Manastir Kamenac
Manastir Kamenac
Manastir Kamenac - dvorište
Manastir Kamenac – dvorište

Kako smo došle oko 18 h, za vreme službe, nesvakidašnji je bio osećaj prisustvovati ovom činu. Dvorište je besprekorno uređeno sa zasađenim cvećem i predivnim ružama. Dan nije mogao lepše da se završi.

 

Nas je želja za avanturom i otkrivanjem novih mesta, ovaj put odvela na stene stare preko dvadeset miliona godina i vratila u neka drevna vremena. Dok sam stajala na delovima nekadašnjeg značajnog utvrđenja, u meni se pomešala neobuzdana radost i osećaj divljenja. Možda su vulkani odavno ugašeni, ali je danas ovde zagarantovana erupcija emocija i jedinstvenih pogleda. 

Da li je ovo tvoja sledeća avantura?

 

NAPOMENA: Sve fotografije su autorske i ne mogu se koristiti bez saglasnosti.

Leave a Reply

%d bloggers like this: